Hotel X

Published on 02/11,2017

Trg Konkord, položen na devet hektara veličanstvene zemlje prekriven je kaldrmom na čijoj površini svakodnevno maršira svetina. Obelisk iz Luksora ponosno nadgleda bujicu tela i prkosi gvozdenoj dami čiji pogled počiva na oblinama Konkorda. Predvečerje okupano mošusnim tinkturama krade kapi sa damskih vratova koji hrle u susret fontanama.

U Francusku dolazi leto.

Zadovoljni muškarci grabe vodu i olakšavaju disanje svojim pratiljama koje kikotom iskazuju zahvalnost. Fontane sa alegorijskim detaljima pridavale su posebnu čar trgu, mišićavi triton i vodene nimfe daruju svežu vodu u naletima nezabeležene vrućine.

Hôtel de Crillon, čitav Pariz sjatio se u podnožju novootvorenog zdanja koje je gutalo posetioce u energičnim zalogajima. Očekivao sam Abel u restoranu hotela Krijon, naslutio zvuk iznenađenja koji se otrže sa njenih usana dok isprobava tradicionalni Coq au vin. Prelazeći most uhvatio sam sopstvenu senku pogledom u pokušaju da obuzdam ushićenost, ali ona je neprestano rasla i činilo se tako da je stvara divovsko biće. Kročio sam na prilaz hotela Krijon i svojim veštinama koje sam stekao u Bordou kao mladić pokušao da očaram dve ljudske stene koje su pretile svojom pojavom.

Pošto su molbe odbijene kao i nekoliko mirisnih franaka, bio sam prinuđen da odustanem od svoje maštarije. Šarlatan, izigran, prevaren, pitao sam se šta ih je odbilo, senka ili stvarna ličnost koja se u njoj skrivala. Posmatrao sam njihove iščašene pojave sa gađenjem, progutao psovku i držao je skupljenim usnama poput gorkog zalogaja.

Letnji pljusak nenajavljeno je zavitlao trgom, odnoseći sve pred sobom. Sićušni kišni bazeni pojavili su se u udubljenjima na kaldrmi, a svaka kap izazivala je koncentrično poigravanje. Sumorno lice uputilo je prezriv pogled, a potom se izobličilo u napadu kišne kapi. Na zapadnom zidu hotela Krijon postojao je ulaz za plonžere, mračan, opasan crnim džakovima, estetska mana dostupna isključivo avanturistima i peračima posuđa. Isparavanje, lepeza snažnih mirisa, korijander, bosiljak, kumin, đumbir, šafran, mešali su se u jedinstvenu opojnu drogu koja je izazivala stravičnu glavobolju kod slučajnih prolaznika. Ušao sam u neveliku prostoriju, ne veću od prosečnog dnevnog boravka u mansardi, kašljucajući sasvim oprezno.

Krupni plonžer u uglu prostorije progovorio je u ime svih. Njegove ukošene oči otkrile su krupne zenice koje su ispitivački odmeravale. Masne prste prepleo je na trbuhu sa zadovoljnim izrazom na licu.

„Novajlija?”, njegov glas bio je oštar, dubok i činilo se da dolazi iz prostrane pećine.

„Ne, gospodine... Ovde sam slučajno, tražim ulaz u Krijon.”

„Deluješ kao sposoban monsieur, ne vidim zašto ti je potrebna moja pomoć, ja sam ipak samo plongeur.”, izgovorio je zajedljivo.

„Moje ime je Pjer, gospodine, vaša pomoć zaista mi je neophodna.”

Ispljunuo je sažvakanu grančicu bosiljka, nezadovoljno frknuvši poput konja.

„Zvučiš prefinjeno, teško varim ljude poput tebe. Émile, moje ime je Émile.”

Émile u restoranu sedi određena dama koju pokušavam da vidim, ali potrebna mi je taktika.”

Prostorijom plonžera razlegao se grupni grohot koji je naterao krv na obraze, neprijatnu vrelinu u očne duplje.

„Pjer, druže, ovo su Alfons, Ernest, Fabri i Marsel, momci pozdravite gospodina!”

Plonžeri su odložili masne lonce, ispljunuli grančice bosiljka i izgovorili  glasno: „Enchanté!”

„Pjer druže, opiši mi tu damu, uvek želim pomoći u ljubavnoj nevolji.”, prostorijom se iznova razlegao gromki smeh plonžera. Pridružio sam se.

Miris biljnih začina, masne kecelje, njihova iznurena lica, kratak opis njenog izgleda i negativan odgovor.

„Otišla je, Pjer. Isprobala je Coq au vin šefa Bazila i otišla, pre deserta. Žao mi je.”

U godinama koje su usledile nisam se vraćao u hotel Krijon, sa sigurnog rastojanja divio sam se obelisku i bešumnim fontanama trga Konkord. Pamtim Émila i njegove masne prste, ispljunute grančice bosiljka, Alfonsa, Ernesta, Fabrija i Marsela, iznurene pojave mladih i iskusnih plonžera. Pamtim ulaz opasan crnim džakovima, miris šafrana i stravičnu glavobolju. Lepljiva letnja noć na najvećem trgu prestonice, parče otrgnutog sveta na zapadnom zidu hotela. Nisam ni slutio da će u godinama koje dolaze u istom prolazu kao plonžer raditi Erik Artur Bler, osoba koja je bila niko i ništa u Parizu. Gledao bih kako žvaće mirisnu grančicu bosiljka i stasava u veliko ime koje nosi u bliskoj budućnosti.

„Enchanté, monsieur Orwell!”

***

(Erik Artur Bler poznat u književnom svetu pod pseudonimom Džordž Orvel verovatno je radio u hotelu Krijon kao plonžer za vreme boravka u Parizu, 1928. godine. U njegovom debitantskom romanu "Niko i ništa u Parizu i Londonu, Hotel X je povezan na osnovu njegovih vernih opisa sa hotelom Krijon)


Marko Galić

 


Trackback URL

http://www.blog.rs/trackback.php?id=292388

Leave a Reply

Dodaj komentar





Zapamti me

One Response to Hotel X



  1. Visit lastavica

    Rado se sećam trga Konkord... volela bih opet prošetati njime.



  2. Visit professionalwriting service

    It is wonderful that we can get a special atmosphere of this fuss and pleasant communication. Here we feel needed ourselves.



  3. Visit http://writingservicez.org/

    I think you should not write stories and books. Try to create your own collection of short stories



  4. Visit proof-reading.services writing scholarship

    I would like to look at how to munch the fragrant sprig of basil and grows in the great name that bears in the near future.